До 1900. године Никола Тесла (1856-1943) био је већ сматран најистакнутијим инжењером електротехнике, који је засенио свет својим изумима и тријумфом над Томасом Едисоном у "рату струја". Тада је започео свој најамбициознији пројекат - торањ на имању Вондерклиф, на Лонг Ајленду, удаљеном на око 110 километара од Њујорка. Израђен у периоду од 1901 -1902. године објекат је заснован на још једној Теслиној револуционарној идеји. Тесла је планирао да користи торањ да би постигао оно што је научна заједница тада сматрала немогућим: ГЛОБАЛНИ СИСТЕМ БЕЖИЧНИХ КОМУНИКАЦИЈА. Торањ би био прототип система који може да емитује музику, вести, извештаје са берзе, да обезбеди војне комуникације, чак и да шаље слике широм света, користећи само земљу као проводник. Био је то невероватни визионарски покушај стварања телекомуникационе инфраструктуре сличне оној што нам данас нуди Интернет. О изложби говори један од њених аутора ВЛАДИМИР ЈЕЛЕНКОВИЋ, дугогодишњи директор Музеја Николе Тесле. Овом приликом биће уприличена и промоција другог издања књиге "Ђорђе Станојевић - биографија једног научника", аутора Ненада Војиновића. Галерија "Еликсир фондације", четрвртак 28. јула у 19. часова на платоу хотела "Београд"

Прочитај још...

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НЕГОТИНУ У ЧЕТРВРТАК 7. АПРИЛА, У СПОМЕН СОБИ ЂОРЂА СТАНОЈЕВИЋА СА ПОЧЕТКОМ У 19. ЧАСОВА ПОВОДОМ ДАНА РОЂЕЊА НАШЕГ НЕГОТИНЦА ЂОРЂА СТАНОЈЕВИЋА, ОРГАНИЗУЈЕ 1. ПРЕДАВАЊЕ И ПРОМОЦИЈУ ВИДЕО РАДА "СТОПАМА ЂОРЂА СТАНОВИЋА", и РАДИО ДРАМЕ РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈЕ СРБИЈЕ "ЂОРЂЕ СТАНОЈЕВИЋ - ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЕЛЕКТРИФИКОВАО СРБИЈУ", МАША ПЕВАЦ - ДРАМАТУРГ; 2. "ДОСТИГНУЋА НА ПОЉУ ФОТОГРАФИЈЕ", предавање МИЛОРАД ДРЧА, ФОТОГРАФ; 3. "УЛОГА И ЗНАЧАЈ ЂОРЂА СТАНОЈЕВИЋА НА ПРЕЛАЗУ ВЕКОВА", НЕНАД ВОЈИНОВИЋ арх. саветник и директор Архиву у Неготину;

Прочитај још...

С благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина Илариона, СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА У НЕГОТИНУ АРХИВ СРПСКЕ ЦРКВЕ и ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НЕГОТИНУ организују изложбу о ДОСИТЕЈУ НОВАКОВИЋУ- ЕПИСКОПУ ТИМОЧКОМ (1834-1854) аутори изложбе су: Милош Матијевић и др Радован Пилиповић НА ДАН ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ДОМ КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА - СТАРА НЕГОТИНСКА ЦРКВА 14. ОКТОБАР 2021. ГОДИНЕ У 19 ЧАСОВА

Прочитај још...

НОВО ИЗДАЊЕ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА У НЕГОТИНУ "ДНЕВНИЧКИ ЗАПИСИ ГЕНЕРАЛА ЈОВАНА МИШКОВИЋА (1865-1907)" Дневници нашег истакнутог Неготинца, генерала међу академицима и академика међу генералима, Јована Мишковића, садрже преко шест хиљада руком исписаних листова, и као такви, квалитативно и кванитативно представљају праву ризницу којом треба да се поноси свака нација, а понајвише наш Неготин. Овом приликом Архив у Неготину, након три године стручног приређивања, издаје ове рукописе у три тома на готово 2000 страница, и културно добро од изузетног значаја, које је дуго времена било у Архиву Српске академије наука и уметности, као примаран историјски извор докумената од непроцењиве вредности, износи пред стручну и ширу читалачку јавност. Уз захвалност на стрпљењу и помоћи - рецезенту Проф. др. Сузани Рајић, шефу катедре за историју на Философском факултету у Београду, Александру Савићу, приређивачу, имамо част и дужност да, пре свега изразимо захвалност Министарству културе и информисања у Влади Републике Србије што је препознало потребу за објављивањем ових документа и финансијски подржало овај пројекат: „... свесрдно препоручујем да финансијски подржите пројекат Историјског Архива у Неготину који је припремио за штампу обимне дневничке записе генерала Јована Мишковића, похрањених у Архиву Српске академије наука и уметности у Београду... Реч је о прворазредном историјском извору... а који се односи на културну, друштвену, војну и политичку историју Србије друге половине 19. и почетка 20. века. Имајући у виду многобројне војне и државничке активности, те значајну друштвену и научну ангажованост генерала Мишковића, нема сумње да његови дневнички записи које је водио више деценија представљају културно добро изузетне важности..." (Проф. др Сузана Рајић, Филозофски факултет у Београду). Овом приликом се захваљујемо и Архиву САНУ, на подршци у реализацији овог пројекта, који нам је учинио доступним ову архивску грађу, у оригиналном рукопису и делом у прекуцаном тексту, те тиме омогућио Историјском архиву у Неготину њено коришћење и на стручан и адекватан начин њено издавање. Уредник издања МА. Ненад Војиновић, арх. саветник

Прочитај још...