О нама

Историјски архив у Неготину као посебна институција основан је одлуком Народног одбора града Неготина, а на предлог Управе Музеја 8 марта 1952. године под називом Градска државна архива у Неготину.

Савет за просвету, науку и културу НР Србије је већ 26 јуна 1952. године потврдио ову одлуку и на основу чл. 3 и 7 Закона о државним архивима донео решење бр. 5193 у коме је стајало: "За подручје рада новоосноване Градске државне архиве у Неготину одређује се подручје срезова крајинског, кључког и поречког, који се у том циљу одвајају од досадашњег подручја Градске државне архиве у Зајечару".

До 1959. године архив је носио назив Државни историјски архив Неготин. Од 1959. године до 1965. назив нашег архива гласио је Историјски архив среза Неготин. У периоду од 1965. до 1967. године архив носи назив Историјски архив среза Зајечар - Неготин. Од 1968. године до 1974. године назив архива је Историјски архив Неготин. Од 1974. године до 1987. године носи назив Историјски архив Крајине, Пореча и Кључа у Неготину. Од 21. августа 1996. године па до данас наша установа има назив Историјски архив Неготин.Од фебруара 1996. године у састав Историјског архива у Неготину ушло је архивско одељење у Бору. Припајањем овог архивског одељења дошло је до проширења територијалне надлежности Историјског архива у Неготину, па је он данас надлежан за општине Неготин, Кладово, Мајданпек и Бор.

Укупна количина грађе у архиву износи 1.500 метара. Микрофилмоване су Црквене матичне књиге (133) и дигитализовано је 70% ових књига које су категорисане као културно добро од изузетног значаја.

Здање у коме је архив смештен се налази у улици Бранка Перића бр. 13 у Неготину. 

О згради Архива

Прота Јован Станојевић, угледни свештеник овога краја, и његова супруга Јелка са ћерком су раније живели у делу зграде која је данас управни део комплекса у коме је смештен Архив у Неготину. Њихов зет, Петар Типа, је тестаментом 7. фебруара 1943. године оставио део куће за потребе музеја Хајдук Вељка (две просторије са ходником).

После рата, пошто је сва имовина постала државна 1948. године, Срески суд је расправљао о оставштини Петра Типе и 14. јуна 1948. године донео закључак да је наследник заоставштине Петра Типе Градски Народни одбор у Неготину. Из тог документа види се да је део куће дат за смештај Музеју “Хајдук Вељко”, под условом да Музеј на видно место истакне таблу да је то “Задужбина Јелке и Јована Станојевића”. Музеј је од целокупног простора од 240 метара квадратних добио 80 метара квадратних. Међутим, музеј је педесетих година добио једну од најлепших зграда у центру Неготина тако да ове просторије о којима је реч није користио, нити је испунио услове под којима је зграду добио.

Године 1952. основан је Историјски архив Неготин и тада је био смештен у неадекватан простор, па је Народни одбор среза Неготин, према указаној потреби и сагласности Савета за просвету и културу НО среза Неготин донео решење да се обави пресељеее Државног архива у Неготину у ову зграду. Архив је пресељен 30.10.1957. године у исте просторије дате за потребе музеја “Хајдук Вељка” у Неготину, које и данас поседује.

Године 1972. архив је од стране СО Неготин добио зграду бившег Среског начелства у величини од 320 метара квадратних на трајно коришђење. Од стране СО Архив је добио и средства за адаптацију. Обављена је адаптација и стара зграда је прилаго|ена новонасталим условима. Архив је 1990. године доградио управну зграду у величини од 80 метара квадратних, а 1998. године архив је добио још једну зграду од Министарства унутрашњих послова, односно дирекције за имовину.

Министарство културе је 1993. године преузело финансирање архива а 1996. године утврдило је територију коју покривају поједини архиви у Србији па је тада Архив у Неготину добио проширење, у смислу територијалне надлежности и на Бор, и тиме постао Окружни архив, све до данашњих дана.

 Опсег послова

Историјски архив у Неготину, као институција која је основана са циљем да се бави заштитом архивске грађе и регистратурског материјала, поред докумената који се чувају у склопу архивских фондова и збирки, евидентира и податке о ствараоцима и имаоцима грађе ван Архива, у регистратурама. Како су ствараоци архивске грађе многобројни а документа која се користе у њиховом свакодневном раду све обимнија, то питање евиденције, заштите и преузимања представља предмет интензивног прађења и интересовања службе за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива - Спољне службе.

Историјски архив у Неготину преко своје Спољне службе већ тридесет и више година, на подручју које покрива, једини врши непосредан увид, и преко својих стручно оспособљених радника организује саветовања и стручно пружање помоћи, надгледа и устројава правилан систем канцеларијског пословања код свих органа и организација стваралаца архивске грађе.

Архив је током претходних година био и организатор предавања и семинара за административне раднике и раднике који раде на пословима Народне одбране у регистратурама, у чему је посебну улогу имала ова служба Архива, која је преко својих радника давала тумачење законских прописа из ових области а све у циљу помоћи, сарадње па и размене искустава.

Архив такође корисницима архивске грађе пружа услуге у виду издавања уверења по различитим основама (уверења о радном стажу, положеним испитима, из техничке документације итд), и она се уредно евидентирају у књизи издатих уверења. Такође, ту је и рад са истраживачима који се уредно бележе у књигу корисника архивске грађе.

Данас Историјски архив у Неготину са одељењем у Бору, на територији своје надлежности: Неготин, Кладово, Мајданпек и Бор, врши надзор над 380 регистратура. Од 1995. године служба заштите Историјског архива у Неготину интензивно ради и на коришћењу рачунара у Архиву, односно на праћењу израде Јединственог архивског информационог система у Србији (ЈАИС ) применом аутоматске обраде података.