СРПСКО-ШВЕДСКИ ДИПЛОМАТСКИ ОДНОСИ Један век од успостављања директних дипломатских веза (1917-2017) - аутора Душка Топаловића У понедељак 18. јуна, са почетком у 13 часова у Галерији Мокрањчеве куће, ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НЕГОТИНУ је отворио изложбу фотографија и докумената о Српско-Шведским дипломатским односима. О изложби је говорио њен аутор историчар и архивиста Душко Топаловић, из Педагошког завода Шведске.Присутне је поздравио и председник општине Неготин г-дин Владимир Величковић и у пригодном говору истакао улогу Драге Симић Хулквист и њен допринос бољем упознавању и већем разумевању шведског и спрског народа. Њ.Е. господин Јан Лундин, амбасадор Краљевине Шведске, се такође обратио присутнима и након пригодне беседе отворио изложбу. Директор и архивски саветник Архива у Неготину, Ненад Војиновић, је поздравио све присутне и након краћег обраћања упознао присутне са кратком биографијом аутора изложбе - колеге Душка Топаловића. Отварању изложбе претходило је инонирање српске и шведске химне коју је интерпретирао на труби Давид Сурдановић, ученик средње уметничке школе "Стеван Мокрањац у Неготину". У програму су учествовале и наше етно-групе "Марињике" и " Хајдуци" под управом професорке Данијеле Марковић. (Душко Топаловић рођен је у херцеговачком месту Љубињу, 2. јуна 1968. године где је завршио основно и средње образовање. Студирао је историју на Филозофском факултету у Сарајеву где га је почетак грађанског рата 1992. године затекао на завршној години студије. Основне студије је окончао 1998. године на Јужном универзитету у Стокхолму где је 2000. године одбранио магистарски рад на тему „Исламизација у БиХ са посебним освртом на такозвано богумилско питање“. На истом Универитету је потом држао курсеве из Балканске историје и бавио се научним радом. У међувремену је 2008. године завршио студије архивистике и исте године прелази у шведски Војни архив гдје је обављао послове вишег архивског радника. Од 2011. је запослен у Педагошком заводу за град Стокхолм где и данас ради. Главно подручје научно-истраживачког рада колеге Топаловића односи се на реконструкцију културних, економских и дипломатских односа између шведског и српског народа од почетка обнове српске државности 1804. године до стварања Југославије 1918. године. На ту тему је објавио преко тридесет научних радова на српском, шведском и енглеском језику. Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и трибина. Ангажован је на пројекту израде Енциклопедије Републике Српске за коју је написао на десетине одредница. За свој пионирски допринос на реконструкцији историје развоја српско-шведских веза и односа добио је више друштвених признања и одликовања. Тренутно за штампу припрема монографију „Развој српско-шведских дипломатских, економских и културних односа до стварања Југославије“ која уједно представља његову докторску тезу. Један део тог рада је садржан у овој изложби.)

Одржана промоција "Баштиника", бр. 18 и 19, часописа-годишњака Историјског архива у Неготину, у Центру за културу Кладово. На промоцији су говорили: директорка Жаклина Николић, Ненад Војиновић, директор Архива у Неготину, Ненад Пантић, виши архивиста Архива у Неготину и главни уредник часописа, публициста Вишеслав Живановић Урош Бановић, сарадник часописа из Кладова. Промоција је одржана у четвртак 07.06.2018. у 19 часова у Центру за културу Кладово.

У оквиру Мајских свечаности 2018. -Дана Општине Неготин Историјски архив у Неготину организовао је промоцију свог новог броја часописа БАШТИНИК У СРЕДУ, 16. МАЈА 2018. У СВЕЧАНОЈ САЛИ НЕГОТИНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ СА ПОЧЕТКОМ У 19 ЧАСОВА О Баштинику су говорили: Ненад Пантић, уредник и виши архивиста Архива у Неготину, Др Дмитар Тасић, са универзитета "Фридрих Други" из Напуља, Др Велимир Шешум, козачки мајор, са универзитета у Новом Саду, а посебни гости су били и представници Кримског Козачког савеза Руске Федерације: Атаман козачки пуковник Стево Вранић; козачки пуковник, новинар, публициста и књижевник г-ђа Љиљана Булатовић; и козачки потпуковник, прим. др Верица Живковић, председница Удружења српско-руске економске сарадње. Промоцију је увеличала и етно-група "Долама" уметничке школе "Стеван Мокрањац" из Неготина, под руководством професорке Ане Павлић. У спомен руско-српске војне сарадње која је свој први конкретан облик имала у бици на Штубику и Малајници 1807. године, када је генерал Исајев послао помоћ од 1000 војника утврђеном Миленку Стојковићу, и обележавању 210 година од ове чувене битке, прошле године 2017., приказан је и документарни филм "Анђео са горе Заглавак", аутора Љиљане Булатовић. (Фотографије Фото студио "ФОРМА" Неготин)

ПРЕДАВАЊЕ И ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПРЕДАВАЊЕ: Др МИЛОРАД РАДУСИНОВИЋ ПРОМОЦИЈА: КРАЈИНСКА СПОМЕНИЦА ЖРТАВА У РАТОВИМА СРБИЈЕ XIX И XX ВЕКА, ауторa НИКОЛE ПЛАВШИЋА У оквиру Мајских свечаности општине Неготин Историјски архив у Неготину је у понедељак, 14. маја, са почетком у 19 часова организиовао предавање и промоцију књиге. У Свечаној сали Неготинске гимназије о Првом светском рату и положају Србије спрам великих сила, говорио је наш угледни историчар из Београда др Милорад Радусиновић, а такође је одржана и промоција књиге Историјског архива у Неготину "КРАЈИНСКА СПОМЕНИЦА ЖРТАВА У РАТОВИМА СРБИЈЕ XIX и XX ВЕКА", аутора Николе Плавшића. Промоцију је улепшао и дечији хор "Класје" Основне школе "Вук Караџић" из Неготина, са својим прелепим инетрпретацијама под руководством професорке Душице Ђурђић.

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ О ЂОРЂУ СТАНОЈЕВИЋУ ПОВОДОМ 160 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА "ЂОРЂЕ СТАНОЈЕВИЋ - УМЕТНИК И ГРАДИТЕЉ" МИЛОРАД ДРЧА "ЂОРЂЕ СТАНОЈЕВИЋ - БИОГРАФСКА ЦРТА" НЕНАД ВОЈИНОВИЋ, ДИРЕКТОР АРХИВА Дана 12. априла са почетком у 19 часова у згради Електродистибуције у Неготину одржано је предавање о Ђорђу Станојевићу, а поводом 160 година од рођења нашег знаменитог суграђанина. У организацији Историјског архива у Неготину о Ђорђу Станојевићу као уметнику (фотографу) и градитељу говорио је господин Милорад Дрча. А кратку биографску црту дао је Ненад Војиновић, директор Архива у Неготину. Предавању су присуствовали ученици Неготинске гимназије у организацији професорке Весне Станковић, и ученици Техничке школе у Неготину у организацији професора Драгана Бердића, на чему им Историјски архив у Неготину исказује захвалност. Госте и ученике школа је поздравила и члан општинског већа за културу општине Неготин г-ђа Татјана Панић, која је истакла значај оваквих предавања, посебно за младе неготинце, ученике средњих школа, као и важност њиховог упознавања са својим знаменитим суграђанином, научником и физичарем са којим треба да се поносе - Ђорђем Станојевићем.

У среду 11. априла са почетком у 12 часова, у организацији Историјског архива у Неготину отворена је изложба под називом "100. ГОДИНА ДИПЛОМАТСКИХ И КУЛТУРНИХ ОДНОСА СРБИЈЕ И САД (1918-2018)". Аутори изложбе су Бора Димитријевић и Миладин Милошевић, који су говорили о изложби са посебним освртом Боре Димитријевића у пратњи Power Point презентације. Пре тога госте је поздравила члан већа за културу општине Неготин г-ђа Тања Панић, као и директор Историјског архива у Неготину Ненад Војиновић. Изложбу је отворила аташе за културу Америчке амбасаде у Београду г-ђа Erika Kuenne уз поздравни говор. У пратњни г-ђе Ерике Кин је била и Марија Бјелопетровић асистент за културу у амбасади Америке. Пре отварања изложбе српску химну "Боже правде" извео је квартет уметничке школе "Стеван Мокрањац" из Неготина у саставу Аните Добрић, Нене Ђурић, Луке Николића и Давида Сурдановића који је уједно на труби одсвирао и химну Америке, под руководством професорке Ружице Рајковић, а сплет влашких песама на фрули интерпретирао је г-дин Спасоје Булбић. Изложба ће бити отоврена у Дому културе од 11. до 28. априла. http://www.ngportal.rs/sto-godina-diplomatskih-i-kulturnih…/

ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ "ЂОРЂЕ СТАНОЈЕВИЋ – ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОСВЕТЛИО СРБИЈУ" (Историјски архив Неготин као сарадник на отварању изложбе о нашем суграђанину - Ђорђу Станојевићу) "Изложба „Ђорђе Станојевић – човек који је осветлио Србију" је савремени мултимедијални музејски пројекат подстакнут овогодишњим обележавањем сто шездесете годишњице од рођења славног научника. Премијерним приказивањем највећег дела заоставштине познатог физичара, астронома и ректора Универзитета у Београду која се налази у Историјском музеју Србије желимо да подсетимо јавност на живот и бројне заслуге човека који је свој живот и рад посветио популаризацији науке и стављању њених достигнућа у корист и на добробит српског народа. Ђорђе Станојевић је пионир електрификације и индустријализације Србије, велики добротвор и задужбинар, аутор првих научних радова из астрофизике и аутор најстарије сачуване фотографије у боји код Срба – „Циганче са виолином". Захваљујући његовом залагању, Београд је 1893. добио термоелектрану, само 12 година после изградње прве у свету. Тако је постао једна од првих престоница које су имале електричне трамваје и осветљење. Такође је заслужан и за изградњу првих хидроелектрана које су користилеТеслин полифазни систем на Ђетињи, Вучјанки, Нишави и другим рекама, од којих су многе у употреби и данас. Поставка обухвата музеалије прикупљане током више деценија и окупљене у посебном музејском фонду: личне предмете Ђорђа Станојевића, архивску грађу, његове фотографије људи, предела, градова и грађевина, као и позитиве и негативе Сунца урађене на стаклу. Кроз реконструкцију радног кабинета професора Станојевића, публика ће моћи да доживи амбијент и осети атмосферу у којој је стварао, да сазна о његовом пријатељству и сарадњи са Николом Теслом, као и да се упозна са преписком између краљице Наталије Обреновић и његове супруге Стане Богићевић, некадашње дворске даме. Посебну атрактивност и доживљај поставке дају специјално креиране пројекције, светлосне и волуметријске инсталације аутора Борјана Побрића, које на савремен начин дочаравају значај Станојевићевог рада за динамичан привредни раст и еманципацију српског друштва крајем 19. и почетком 20. века. Изложбу су својим материјалима помогле многобројне институције: Музеј Николе Тесле, Народна библиотека Србије, Историјски архив у Неготину, Музеј града Београда и други. Изложбу реализује Историјски музеј Србије под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а уз подршку ЈП Електропривреда Србије. Изложба је отворена до краја септембра 2018, а током њеног трајања биће организован квиз, који ће победницима донети награду у виду личног фотографског портрета урађеног на стакленој плочи у техници мокрог колодијумског процеса. Стручно вођење кроз поставку за индивидуалне посетиоце сваке среде од 17 часова. Групне посете је неопходно заказати на телефон 3287-242." (Пренето са сајта Историјског музеја Србије)