Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина Илариона и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Архив Српске Православне Цркве и Историјски архив у Неготину у сарадњи са Српском Православном Црквеном општином у Неготину а под покровитељством Општине Неготин, организовали су изложбу под називом „Београдска Митрополија и српски духовни простор 1804-1918“, аутора мр Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве. Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион. О изложби су говорили директор Архива СПЦ мр Радован Пилиповић и парох неготински јереј Марко Пајчин. Директор Архива у Неготину, Ненад Војиновић, је поред поздравне речи и израза захваланости, истакао сарадњу Архива СПЦ-а и Историјског архива у Неготину, како око организације изложбе тако око издања каталога изложбе, као другог допуњеног издања у саиздаваштву ова два архива. Изложбу је увеличао и Хор цркве Свете Тројице у Неготину под управом Светлане Кравченко, а посетили су је и бројни неготинци, свештенство неготинског намесништва као и гости из суседних градова.

Са благословом Његовог Преосвештенства епископа Тимочког господина Илариона и под покровитељством општине Неготин, а у организацији Основне школе за образовање ученика са сметњама у развоју "12. септембар" у Неготину, Дома за децу и омладину "Станко Пауновић" из Неготина, и Историјског архива у Неготину, у четвртак 27. октобра на дан Преподобне мати Параскеве, у биоскопу "Крајина" у Неготину, са почетком у 17. часова представљен документарни филм о аутизму "САМИ", аутора јереја Жељка Гардовића. У документарном филму "САМИ" учествују: Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј Ћилерџић, проф.др. Ненад Глумбић, мр. Љиљана Ћировић, психолог Ирена Ванић, Татјана Николајевић - родитељ из Вршца, Душан Јањанин - родитељ из Београда. http://www.spc.rs/sr/sami_film_o_autizmu_prikazan_u_negotinu http://www.alo.rs/svestenik-snimio-film-o-autizmu/78694

У оквиру манифестације "Неготинско лето 2016", Историјски архив у Неготину је 26. јула, у дворишту Архива са почетком у 19. часова отворио изложбу " 125 година штампе у Неготину", аутора Ратка Благојевића, вишег архивског помоћника и Ненада Пантића, вишег архивисте. После уводне речи директора архива Ненада Војиновића, архивског саветника, промоцију су увеличали својим учешћем и новинар Сузана Михајловић-Јовановић, као и историчар Божидар Благојевић. Посетиоци су имали прилике да се упознају са историјом штампе у нашем граду од првог листа "Неготинац", који је изашао 1890. године па до скорашњих дана. 125 ГОДИНА ШТАМПЕ У НЕГОТИНУ У периоду од 1890. појавио се први штампани лист у Неготину и до 1940. године излазило је 17 листова. У периоду после Другог светског рата први лист почео је да се штампа 1948. године (Крајинске вести) па до 1991. када је дошло до гашења штампарских листова, излазило је 3 листова. То су били следећа штампана гласила: ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА НЕГОТИНАЦ, лист за политику, народну привреду и трговину - 1890. – 1893. Први или други штампани лист у Неготину. Почео је да се штампа 1890. и то два пута недељно, средом и суботом КРАЈИНА - 1890. Почела је да се штампа 1890. gодине и излазила је само те године. Излазио је четвртком и недељом. Новине су углавном биле гласило Радикалне странке. КРАЈИНСКИ ГЛАСНИК -1892-1894. Службени лист округа крајинског. КРАЈИНАЦ - 1892-1905. Овај штампани лист орган је крајинских самосталних радикала. Лист је излазио сваке суботе. КРАЈИНСКИ ОДЈЕК -1903 – 1911. Крајински одјек је орган самосталних радикала. Лист је излазио једном недељно. КРАЈИНСКИ ВЕСНИК – 1904. Лист за привреду и просвету Крајине. КРАЈИНА - 1906 – 1913 Службени орган Окружног одбора крајинског. Излазио је 10, 20 и крајем месеца у Неготину. КРАЈИНСКИ РАДИКАЛ -1907 – 1910. Гласило Југословенске радиалне заједнице Хајдук вељкове Крајине. Лист је излазио недељно и повремено. НА ТРОМЕЂИ – 1909. СЛОБОДНА КРАЈИНА – 1918. КРАЈИНАЦ - 1924-1925. Орган радикала округа крајинског. Излази једанпут недељно. ДРНДАЛО - 1922-1929. Дрндало је лист за шалу и забаву. Лист је излазио једном недељно КРАЈИНСКЕ НОВОСТИ - 1930-1935. Лист је излазио једном недељно. Поднаслов листа је: Краљ и отаџбина изнад свега. КРАЈИНСКИ ГЛАСНИК - 1933-1934. Лист је излазио сваке недеље. Лист је излазио сваке недеље. ГЛАСНИК ВЕЉКОВЕ КРАЈИНЕ - 1934 – 1937. Лист за културно и економско подизање Вељкове Крајине. Излазио је сваке недеље. КРАЈИНСКИ РАДИКАЛ - 1935-1936. Био је гласило југословенске Радикалне заједнице Хајдук Вељкове Крајине. Излазио је недељно и повремено. КРАЈИНСКЕ НОВИНЕ - 1939-1940. Излазио је једном недељно. ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКО РАТА КРАЈИНСКЕ ВЕСТИ – 1948-1949. Овај лист био је орган Среског одбора народног фронта среза крајинског. Излазио је једном недељно. ВЕЉКОВА КРАЈИНА – 1951 – 1952. КРАЈИНА – 1952-1991. Крајина је излазила у периоду од 1952. до 1960. и од 1979 до 1991. године. Приликом оснивања „Крајина“ је била власништво Среског и Градског одбора ССРН крајинског среза. Од 1955. године лист је власништво Социјалистичког савеза срезова крајинског, кључког и поречког. По престанку излажења листа „Крајина“, наредне 1992. године задатак јавног информисања преузимају друга медијска средства. Неготин међу првима у Србији добија локалну телевизију прво приватну а затим и општинску.

У организацији Историјског архива у Неготину а под покровитељством Општине Неготин у оквиру манифестације "Неготинско лето 2016", и поводом 160. година од рођења Николе Тесле у галерији Дома културе "Стеван Мокрањац" у Неготину- четвртак, 21. јула у 20 часова, након поздравне речи Ненада Војиновића, директора Историјског архива у Неготину, и пројекције најновијег филма Музеја Николе Тесле "Никола Тесла - дух, дело, визија", одржано је предавање Владимира Јеленковића (Музеј Николе Тесле, Београд), на тему "Никола Тесла и Хјуго Гернсбек - тандем генијалних умова". По завршетку предавања уследило је отварање изложбе у галерији Дома културе "Никола Тесла и Хјуго Гернсбек - сарадња два велика ствараоца и визионара", аутора Владимира Јеленковића и Зорана Јовановића Јус-а, а присутне је поздравила и Татјана Панић, члан Општинског већа задуженог за културу. На изложби су изложена и два Теслина експоната, који су изазвала велику пажњу наших суграђана: 1. Модел индукционог мотора са ротором у облику јајета са аутоматиком - "ТЕСЛИНО КОЛУМБОВО ЈАЈЕ"; и, 2. Модел Теслиног трансформатора са аутоматиком.

У четвртак, 21. јула са почетком у 20 часова и галерији Дома културе у Неготину, Историјски архив у Неготину у сарадњи са Музејем Никола Тесла у Београду, под покровитељством општине Неготин и у оквиру манифестације "Неготинско лето 2016", отвара изложбу под називом "Никола Тесла и Хјуго Гернсбек - сарадња два велика ствараоца и визионара". У оквиру манифестације "Тесла дани" која се одржава у целој Србији током јула месеца а поводом 160. година од рођења Николе Тесле, уводно предавање о изложби ће одржати г-дин Владимир Јеленковић, некадашњи дугогодишњи директор Музеја Никола Тесла, а на самој изложби ће бити изложени и оригинални Теслини експонати: 1. МОДЕЛ ИНДУКЦИОНОГ МОТОРА СА РОТОРОМ У ОБЛИКУ ЈАЈЕТА СА АУТОМАТИКОМ - "ТЕСЛИНО КОЛУМБОВО ЈАЈЕ"; и, 2. МОДЕЛ ТЕСЛИНОГ ТРАНСФОРМАТОРА СА АУТОМАТИКОМ.

У оквиру манифестације "Неготинско лето 2016" и интернационалне манифестације која се у Србији ове године одвија месец дана "Тесла дани", а поводом прославе јубилеја 160. година од рођења нашег и светског великог научника - Николе Тесле. На сам дан рођења 10. јула Историјски архив у Неготину а под покровитељством Општине Неготин, организује пројекцију филмова о Николи Тесли. Наглашавамо да ће овом приликом премијерно бити приказан филм Музеја Николе Тесле у Београду под насловом: "Никола Тесла - Дух, дело и визија". Пројекција документарних филмова о нашем и светском генијалном научнику ће бити одржана у градском биоскопу у недељу, 10. јула са почетком у 18. часова. УЛАЗ ЈЕ СЛОБОДАН. Predstojeći vikend biće ceo u znaku Nikole Tesle i velikog jubileja - 160 godina od Teslinog rođenja! Istovremenim prikazivanjem video rada umetnika iz Beograda i Njujorka, posvećenog Nikoli Tesli - u Beogradu, Kragujevcu, Njujorku, Mariboru i Karlovcu, Tesla dani 2016 simbolično će spojiti zemlje u kojima je Nikola Tesla ostavio traga. Elekroprivreda Srbije vas pak poziva u nedelju, 10. jula na Kalemegdan i na neobičnu, edukativno zabavnu igru Tesla soba! Možete okupiti ekipu, kroz zabavu rešiti niz edukativno-zabavnih zagonetaka, kako biste došli do konačnog otkrića i nagrade! Ukoliko želite da zavirite u stare hidroelektrane Elektroprivrede Srbije, koje su pravi živi muzeji, da doživite kraljevski doček za Nikolu Teslu ili ekskluzivno vidite eksperiment koji je Tesla izveo u svojoj laboratoriji pre tačno 125 godina, ne propustite Tesla dane 2016! Ceo program Tesla dana 2016, koji se odvijaju u preko deset gradova širom Srbije, možete pratiti na sajtu rute Putevima Tesle - www.teslaways.rs. Manifestacija je sačinjena od niza mahom besplatnih programa, koji će se odvijati u više desetina ustanova, kao i na otvorenim prostorima. Ovogodišnji veliki jubilej - 160 godina od Teslinog rođenja se, u okviru kulturno turističke rute Putevima Tesle, obeležava jednomesečnom manifestacijom Tesla dani 2016. Tokom čitavog jula 2016. godine, brojnim zanimljivim izložbama, eksperimentima, predavanjima, neobičnim turama i obilascima, kao i raznim drugim dešavanja inspirisanim Nikolom Teslom i njegovim životom, vremenom elektrifikacije i industrijalizacije, proslavlja se Teslin rođendan. Manifestacija Tesla dani je deo rute Putevima Tesle kroz Srbiju, koja obuhvata sam Muzej Nikole Tesle, Beograd iz ugla Nikole Tesle – sve ono što je Tesla video i obišao kada je 1892. godine posetio Beograd, Negotin kao rodni grad Đorđa Stanojevića, i deset malih starih hidroelektrana Elektroprivrede Srbije, koje su pravi mali živi muzeji, a nastale su mahom zahvaljujući velikom prijateljstvu i saradnji Tesle i Stanojevića. Na Putevima Tesle je još i Muzej Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici, Teslinog omiljenog pesnika, zatim manastir Šišatovac odakle potiče Teslina ljubav prema golubovima, kao i Zavičajni kompleks Mihajla Idvorskog Pupina, Teslinog savremenika, prijatelja i donekle rivala. Ko stoji iza Tesla dana? Tesla dane organizuje Klaster puteva kulture, koji umrežava preko 40 institucija kulture, turističkih organizacija i agencije, privrednika i čak šest fakulteta u tri zemlje: Srbija, Slovenija, Hrvatska. Specijalna dešavanja Tesli u čast pripremaju razne članice Klastera: Muzej Nikole Tesle, Aerodrom Nikola Tesla, Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”, Turistička organizacija Srbije, Mladi za turizam, Adrenalin escape rooms, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Turistička organizacija Niša, Narodni muzej Šabac, Balkan magnet suveniri, Glob metropoliten, Centar za kulturu i informisanje "Kissaroo"… Pokrovitelji Tesla dana su Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, Elektroprivreda Srbije i Trizma, a prijatelji projekta Grad Beograd, Opština Negotin, Istorijski arhiv Negotin, Narodni muzej Kragujevac, Univeritetska biblioteka „Nikola Tesla“ iz Niša, Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodni muzej Leskovca i Udruženje Teslin toranj iz Leskovcaca, Narodni muzej Užice, Sportsko turistički centar Bajina Bašta, Pupinov zavičajni kompleks u Idvoru, selo Velebit kod Subotice, Centar za promociju nauke Srbije i brojni drugi. Srdačan pozdrav, Klaster puteva kulture Rige od Fere 4, Beograd tel. +381 11 21 81 046 e-mail: office@cluster-culturalroutes.org Website: cluster-culturalroutes.org teslaways.rs

У част славе града Неготина, Спасовдана - Вазнесења Господњег и са благословом његовог преосвештенства Епископа тимочког господина Илариона у холу зграде општине Неготин отворена је изложба фотографија и докумената „Тимочка епархија кроз време“, аутора протојереја мр Игора Ивковића и архивисте Зорана Јанковића.Присутне је поздравио председник општине Неготин, Јован Миловановић, који је у свом обраћању подсетивши на историјске чињенице о Епархији тимочкој истакао да је ова изложба сведочанство из живота Тимочке епархије кроз време, поткрепљено фотографијама и документима у њеној 182. године дугој историји. Изложбу је званично отворио Епископ тимочки господин Иларион који је истакао да је Неготин друго седиште Епископа тимочког, а општина Неготин важно место где се доносе и одакле се шаљу веома важне одлуке за грађане, па самим тим и отварање изложбе у овом простору добија на још већем значају. Седиште Тимочког епископа било је у почетку у Зајечару али је касније од 1842. године пресељено у Неготин све до 1890. године, када се опет враћа у Зајечар. Тако да у то време епархија и мења назив према седишту епископа – прво се звала Тимочка, затим од 1842. до 1886. Неготинска, па потом опет Тимочка до данас. Нестабилне политичке прилике и ратна дешавања утицала су да столица епархије буде упражњена два пута, и то: од 1883-1886, и други пут од 1912 – 1919. године. Изложба је реализована уз подршку Министарства правде – управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и под покровитељством Општине Неготин. Изложбу је организовао Историјски архив у Неготину под покровитељством општине Неготин и Канцеларија за информисање и веронауку епархије тимочке.

У ЧАСТ СЛАВЕ ГРАДА НЕГОТИНА СПАСОВДАНА - ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ А СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ТИМОЧКОГ ГОСПОДИНА ИЛАРИОНА ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НЕГОТИНУ ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ ОПШТИНЕ НЕГОТИН И КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И ВЕРОНАУКУ ЕПАРХИЈЕ ТИМОЧКЕ организују изложбу фотографија и докумената ТИМОЧКА ЕПАРХИЈА КРОЗ ВРЕМЕ Аутора: Протојереја мр Игора Ивковића, и Архивисте Зорана Јанковића Хол Општине Неготин, 9. јун 2016., 12.30 часова