У среду, 07. јуна, са почетком у 19 часова, у галерији Мокрањчеве куће у организацији Историјског архива у Неготину, отворена је изложба Архива Југославије "Личности и потписи - аутографи познатих личности на документима Архива Југославије. Изложбу је отворио, након уводне речи директора Историјског архива у Неготину Ненада Војиновића, архивског саветника, пригодним обраћањем господин Миладин Милошевић, директор Архива Југославије. Отварање изложбе је увеличала својим песмама и Етно група "Класје" коју већ годинама предводи професорка разредне наставе Душицa Ђурђић из Основне школе "Вук Караџић" у Неготину.

 

Развијена историографија сваке државе неизоставно подразумева развијену локалну историографију али и ону националну, тј. државну. Студије, монографије, чланци, расправе зборници и изложбе оне архивске грађе који се баве локалном историјом представљају битан фактор за сагледавање прошлости, али, само у синергији са националном историјом они су и неопходан предуслов за свобухватно сагледавање догађаја и, процеса на подручју целе државе.

Пред историчара се намеће основни задатак а то је да прошлост не тумачи стандардима садашњости већ да прошлост сагледа у њеним сопственим терминима и тако их предочи очима јавности у реалном тренутку. У том послу незобилазан чинилац је документ са својом доказном снагом релативне истине. Документ почев од своје опште прихваћене дефиниције као „материјално сведочанство неких чињеница, догађаја, предмета, појава објективне и мисаоне људске делатности, изражен у штампи, графици, цртежу, фотографији, звучним записима или неким другим начином на одговарајућем материјалу ...“ представља основни појам у архивистици.

Да би један докуменат био архивски он мора да поседује суштинска обележја: 1. треба да је настао у процесу „организоване активности усмерене ка извршењу одређеног административног, правног, пословног или неког другог друштвеног циља“; 2. треба да је оцењен као значајан за чување; и, 3. једно од најбитнијих обележја документа је његова аутентичност. Нема већег доказа аутентичности од АУТОГРАФА, односно потписа као најважнијег доказа да је нека белешка или кратко писаније потекло од неке личности.

Управо ова изложба показује само део блага које Архив Југославије у својим депоима чува. „Аутографи познатих личности на документима Архива Југославије“ представљају потписе најпознатијих личности XX века, који су на овај или онај начин коресподентно били повезани са једном земљом које више нема. Управо зато су они вреднији, јер сведочећи о прошлости они дају смернице садашњим генерацијама како на даље пројектовати будућност, нашу будућност – будућност нас и наше деце.

Изванредно конципирана, хронолошко-тематски подељена на два периода и четири тематске целине:

• краљевина Југославија,


• свет између два рата,


• послератна Југославија, и


• свет после рата

ова изложба, са пратећим каталогом, кроз кратке биографске црте познатих личности, даје нам занимиљиву слику једног времена, чини се најбурнијег у историји човечанства – време XX века.