СРПСКО-ШВЕДСКИ ДИПЛОМАТСКИ ОДНОСИ
Један век од успостављања директних дипломатских веза (1917-2017) - аутора Душка Топаловића
У понедељак 18. јуна, са почетком у 13 часова у Галерији Мокрањчеве куће, ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НЕГОТИНУ је отворио изложбу фотографија и докумената о Српско-Шведским дипломатским односима. О изложби је говорио њен аутор историчар и архивиста Душко Топаловић, из Педагошког завода Шведске.Присутне је поздравио и председник општине Неготин г-дин Владимир Величковић и у пригодном говору истакао улогу Драге Симић Хулквист и њен допринос бољем упознавању и већем разумевању шведског и спрског народа. Њ.Е. господин Јан Лундин, амбасадор Краљевине Шведске, се такође обратио присутнима и након пригодне беседе отворио изложбу. Директор и архивски саветник Архива у Неготину, Ненад Војиновић, је поздравио све присутне и након краћег обраћања упознао присутне са кратком биографијом аутора изложбе - колеге Душка Топаловића. Отварању изложбе претходило је инонирање српске и шведске химне коју је интерпретирао на труби Давид Сурдановић, ученик средње уметничке школе "Стеван Мокрањац у Неготину". У програму су учествовале и наше етно-групе "Марињике" и " Хајдуци" под управом професорке Данијеле Марковић.
(Душко Топаловић рођен је у херцеговачком месту Љубињу, 2. јуна 1968. године где је завршио основно и средње образовање. Студирао је историју на Филозофском факултету у Сарајеву где га је почетак грађанског рата 1992. године затекао на завршној години студије. Основне студије је окончао 1998. године на Јужном универзитету у Стокхолму где је 2000. године одбранио магистарски рад на тему „Исламизација у БиХ са посебним освртом на такозвано богумилско питање“. На истом Универитету је потом држао курсеве из Балканске историје и бавио се научним радом. У међувремену је 2008. године завршио студије архивистике и исте године прелази у шведски Војни архив гдје је обављао послове вишег архивског радника. Од 2011. је запослен у Педагошком заводу за град Стокхолм где и данас ради.
Главно подручје научно-истраживачког рада колеге Топаловића односи се на реконструкцију културних, економских и дипломатских односа између шведског и српског народа од почетка обнове српске државности 1804. године до стварања Југославије 1918. године. На ту тему је објавио преко тридесет научних радова на српском, шведском и енглеском језику. Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и трибина. Ангажован је на пројекту израде Енциклопедије Републике Српске за коју је написао на десетине одредница. За свој пионирски допринос на реконструкцији историје развоја српско-шведских веза и односа добио је више друштвених признања и одликовања. Тренутно за штампу припрема монографију „Развој српско-шведских дипломатских, економских и културних односа до стварања Југославије“ која уједно представља његову докторску тезу. Један део тог рада је садржан у овој изложби.)