НЕГОТИНСКО ЛЕТО 2018
"ГЛОГОВИЦА У СЛИЦИ И РЕЧИ ЈОРДАНОВОЈ"
ЈОРДАН ПАВЛОВИЋ
У четвртак, 19. јула, са почетком у 19. часова у амбијенту дворишта Архива у Неготину, у оквиру манифестације "Неготинско лето 2018", Историјски архив у Неготину одржао је прмоцију књиге "Глоговица у слици и речи Јордановој". О књизи је говорио Новица Николић, праунук аутора, након уводног излагања директора Архива у Неготину Ненада Војиновића.
У лепом амбијенту и дружењу са заинтересованом публиком Новица Николић је говорио о самој књизи, њеном настанку и о њеном приређивачу деда Живојину Павловићу, који је приредио књигу и написао предговор. У својој 93. години није могао да присуствује промоцији дела који је приредио али речи предговора који је написао и рецензија др Момчила Исића, научног саветника Института за новију историју Србије у Београду, говоре колико ова књига има значаја за завичајну историју.
ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ Др Исића:
"Схвативши, на свој начин, да без познавања прошлости нема успеха у садашњости, ни у будућности, Јордан Павловић из Глоговице записао је оно што је проживео, али и оно што је чуо од старијих. Зарад будућности и потомства, хтео је он да остави писани траг о сопственом животу, о животу своје фамилије, али и о прошлости свога села и ширег завичаја. Хтео је да све то отргне од израженог заборављања, о чему сам каже: "У нас никако не може историја да се одржи у предању и да прелази с колена на колено. Чим нестану учесници и очевици одмах се заборавља све."
Јасну концепцију, тематску, или хронолошку доследност ово дело: ГЛОГОВИЦА у слици и речи Јордановој не поседује. Уместо тога ова књига читаоцу нуди изванредан садржај, који се не може наћи у документима, научним и стручним публикацијама. Живот обичног човека у њој је главна тема. Његове патње и страдања у турбулентном раздобљу, испуњеног ратовима и својеврсним социјално-економским и друштвеним променама, нарочито по завршетку Другог светског рата, када отпчиње успостављање социјализма на селу, изнете су, међутим, на најнепосреднији начин, из прве руке. Не ретко су то и личне дневничке белешке Јордана Павловића, које сведоче и о његовим веома тешким животним приликама, и то не само за време рата, већ и у миру, како у Краљевини, тако и у социјалистичкој Југославији.
Дело: ГЛОГОВИЦА у слици и речи Јордановој није, међутим, само сведочанство о животу аутора и његове фамилије, већ много више од тога. Обрадивши природне одлике села Глоговице, изневши њен историјски развој и кретање становништва, од првих помена имена села, па до савременог периода, употпунивши садржај пописом становништва из 1863. године и родословом фамилија, Јордан Павловић је "исклесао" јединствен споменик не само својим непосредним прецима, већ и целом селу, својој ГЛОГОВИЦИ.
Вредност овог дела не умањује језик и стил аутора, који није књижевни, и није "дотеран", што признаје и сам аутор, када констатује: "Ја причам праву истину и не стидим се, јер нисам ништа дотеривао, већ онако како сам чуо од старијих." Напротив, овакво је оно, још једно, сведочанство времена о којем говори."