До 1900. године Никола Тесла (1856-1943) био је већ сматран најистакнутијим инжењером електротехнике, који је засенио свет својим изумима и тријумфом над Томасом Едисоном у "рату струја". Тада је започео свој најамбициознији пројекат - торањ на имању Вондерклиф, на Лонг Ајленду, удаљеном на око 110 километара од Њујорка. Израђен у периоду од 1901 -1902. године објекат је заснован на још једној Теслиној револуционарној идеји. Тесла је планирао да користи торањ да би постигао оно што је научна заједница тада сматрала немогућим: ГЛОБАЛНИ СИСТЕМ БЕЖИЧНИХ КОМУНИКАЦИЈА. Торањ би био прототип система који може да емитује музику, вести, извештаје са берзе, да обезбеди војне комуникације, чак и да шаље слике широм света, користећи само земљу као проводник. Био је то невероватни визионарски покушај стварања телекомуникационе инфраструктуре сличне оној што нам данас нуди Интернет.
О изложби говори један од њених аутора ВЛАДИМИР ЈЕЛЕНКОВИЋ, дугогодишњи директор Музеја Николе Тесле.
Овом приликом биће уприличена и промоција другог издања књиге "Ђорђе Станојевић - биографија једног научника", аутора Ненада Војиновића.
Галерија "Еликсир фондације", четрвртак 28. јула у 19. часова на платоу хотела "Београд"