ПРОМОВИСАНА КЊИГА "ПОПИС СТАНОВНИШТВА И ИМОВИНЕ СРЕЗА ПОРЕЧКО-РЕЧКОГ ИЗ 1863. године" У ДОЊЕМ МИЛАНОВЦУ
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НЕГОТИНУ ЈЕ У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ У ДОЊЕМ МИЛАНОВЦУ У УТОРАК, 05.МАЈА СА ПОЧЕТКОМ У 12 ЧАСОВА У САЛИ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ ОРГАНИЗОВАО ПРОМОЦИЈУ КЊИГЕ "ПОПИС СТАНОВНИШТВА И ИМОВИНЕ СРЕЗА ПОРЕЧКО-РЕЧКОГ ИЗ 1863. Г." У ИЗДАЊУ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА У НЕГОТИНУ - ПРИРЕЂИВАЧ НЕНАД ВОЈИНОВИЋ
Промоција је организована поводом 5. маја - дана града Доњег Милановца, недавно устројеног, када је пре 183. година (1832. године), на предлог Стефана Стефановића - Тенке, тада капетана поречког (кнеза) и члана Совјета, Књаз Сербски Милош Обреновић у Крагујевцу одобрио да новоизграђена варош (Ново поселеније - Пореч) после преселења са истоимене дунавске аде добије име МИЛАНОВАЦ, по прво наследном сину - кнежевићу Милану (1819-1839). Промоцију је отворила директор Центра за културу у Доњем Милановцу, г-ђа Валентина Јовић. Потом је говорио инж. Велимир Владић, који се, поред осталог, осврнуо и на годишњицу смрти - 150 година од смрти Стефана Стефановића Тенке (1865), и 130 година од смрти капетана и мароја Подунавског Миша Анастасијевића (1885), пред. Светоандрејске Скупштине Србије 1858. године великог српског добротвора и дародавца просвете, најбогатијег човека Србије и Средње Европе половином 19. века, родом Поречанина. О самој књизи је говорио в.д. директора Архива у Неготину, Ма. Ненад Војиновић, архивски саветник и приређевач књиге, који је истакао значај Пописа из 1863. године, и то пре свега за проучавање друштвене структуре становништва Кнежевине Србије, за анализу професионалне и друштвене раслојености, демографских устраживања, изучавања типа и величине сеоске и варошке породице, занимања чланова домаћинства, па до генеолошких истраживања. Истакнуто је да је ова књига последња у едицији о овом попису јер је архив издао 2001. године Попис за варош Неготин, 2005. за Кључки срез, 2009. за Крајински срез, 2011. за Брзопаланачки срез и сада ево за Поречко-Речки срез, чиме је употпуњено сагледавање становништва почетном друге половине 19. века за Крајински округ, са становишта пописа.