ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ ОПШТИНЕ НЕГОТИН
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ НЕГОТИН У САРАДЊИ СА ПЕДАГОШКИМ МУЗЕЈЕМ ИЗ БЕОГРАДА
ОТВОРИО ЈЕ ИЗЛОЖБУ ФОТОГРАФИЈА
ЂОРЂА СТАНОЈЕВИЋА ПОД НАЗИВОМ
"БОМБАРДОВАЊЕ (ГРАНАТИРАЊЕ) УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ 1914. ГОД."
Изложбу је отворио господин Божидар Зијак, директор Педагошког музеја у Београду, о изложби је говорила г-ђа Бранислава Јордановић, аутор изложбе, док је у својству домаћина госте поздравио Ма. Ненад Војиновић, директор Архива у Неготину.
Изложба је отворена у Тодорчетовом конаку у понедељак 12. октобра и фотографије ће бити изложене до 20. октобра.
Ђорђе Станојевић (1858-1921) професор физике на Великој школи, декан Филозофског факултета у Београду и ректор Београдског универзитета (1913-1921), рођени неготинац, пионир електрификације Србије, научник и градитељ првих хидроелектрана у Србији, зачетник је и наше научне и уметничке фотографије и фотографије у боји.
У каталогу изложбе, аутор поставке, г-ђа Бранисла Јордановић, каже: " Публикација Ђ.М.Станојевића Бомбардовање (гранатирање) Универзитета у Београду са предговором Лисјена Поенкареа, директора за високо образовање, и уз 21 фотографију, настала је у време напада на Србију и Београд, лабораторије и библиотеке, фотографишући при томе последице разарања. Објављена је у Паризу 1915. године у издању М.Вермота. Изложба је свеојеврсно сведочење професора Станојевића. Кроз документарну грађу, реч и фотографију приређена је у облику албума, који је остао да као неми сведок замени одзвањање гласова студената и наставника ходницима и зградама Универзитета у Београду"
Или, како Лисјен Поенкаре у свом предговору каже:
"Један племенити народ, који је јуначким биткама стекао своју независност, ревносно је развијао своје делатности у миру; градио је школе, ширио свој млади Универзитет, обезбеђујући му и добро опремљене лабораторије.

Изненада је дошло до дивље агресије: без икакве војне користи, безскрупулозни непријатељ напао је мирно уточиште науке; достојни савезник оних који су палили белгијске библиотеке, рушили француске катедрале где је толико генерација долазило да би размишљале и расправљале о вечним темама, Аустрија је испалила кишу топовских граната на овај Универзитет на коме су млади Срби слушали предавања еминентних наставника.

У једном трезвеном саопштењу, уважени ректор тог Универзитета, познати физичар, г. Ђорђе Станојевић нас упознаје, дирљивом речитошћу, са својим оправданим болом. Импресивне фотографије изазваће негодовање свих оних који искрено воле и поштују науку.

Добро је што је, на овај начин, забележено заувек неспорно сведочанство о поступцима наших заједничких непријатеља. Ускоро ће у победоносном миру, лепо здање у Београду васкрснути из ових рушевина, али сећање на ужасе којима је било изложено неће никад избледети.

Француски универзитети желе данас да поздраве овај млађи паћенички братски универзитет; они му пружају пријатељску руку преко граница варварских земаља. Света веза спаја данас велике куће где се гаје заједничка осећања, где се воли права наука, где смо сви вођени истим идеалима. Убудуће, кроз све чешће размене професора и студената, Србија и Француска радиће заједно за добробит цивилизације и људског напретка.

Јун 1915.
Париз ЛИСЈЕН ПОЕНКАРЕ
(Lucien Poincaré)
Директор за високо образовање
Министарство за јавно образовање